Познато је да се биомаса као чврсто биогориво користила од памтивека. У чврста горива убрајамо дрвну и пољопривредну биомасу. Дрвна биомаса може бити у облику: цепаница, грана, сечке, струготине и пиљевине. Пољопривредна биомаса се користила у облику: кукурузовине (стабљике кукуруза), шапурике од клипа кукуруза, слама, љуске од плодова, корен стабла, коштице од воћа и др. Сва та биомаса прво се секла на дужину према величини ложишта и у ринфузи се ручно убацивала у пећ. Познате су различите пећи за сагоревање чврсте биомасе: мангали, ирске пећи, бубњаре, штедњаци, фуруне, каљеве пећи, камини, котлови и др. Убирање, транспорт, складиштење, уситњавање и нарочито стално ручно ложење биогорива био је напоран посао. Другом половином шездесетих и седамдесетих година прошлог века претежно су се користиле пећи на нафту (нафтарице), нарочито у Војводини, осамдесетих и првом половином деведесетих година производиле се термоакумулационе пећи на електричну енергију, касније, као и данас,  масовно се користе пећи и котлови на земни гас. Добро је познато шта се последњих деценија, а нарочито данас, дешавало у Свету са ценом нафте, електричне енергије и гаса. Такође, треба истаћи напоре светске заједнице да се смањи потрошња фосилних (класичних) врста горива у циљу смањења глобалног загађења и загревања атмосфере. Због тога, почетком овог века улажу се огромни напори да се вратимо коришћењу чврстих и обновљивих врста биогорива, али на савремени начин. Наиме, последњих деценија значајно се развијала технологија, техника, а нарочито електроника, коришћења пећи и котлова на чврстa биогоривa, машина и уређаја за механизовану припрему, паковање, транспорт, складиштење и аутоматско ложење биогорива. Нарочито су познате шведске, данске и немачке машине за уситњавање дрвне биомасе, развијају се и домаћа решења ових машина,  произведена је моћна техника механизованог убирања и балирања остатака пољопривредне биомасе,  производе се аутоматске машине, уређаји и постројења за пелетирање и брикетирање уситњене дрвне и пољопривредне биомасе, производе се пећи и котлови са аутоматизованим, континуираним, храњењем ложишта. Све је прилагођено да се користи на дугме, као код употребе течног горива, електричне енергије и земног гаса. Данас се поставља питање економичности, екологије и одрживости употребе чврсте биомасе, као алтернативне врсте фосилном гориву. Потенцијалне количине остатака дрвне и пољопривредне биомасе су велике, тј. оне у Србији износе око 20 милиона тона сваке године. Ми за сада од неведене количине трошимо до пет процената. Економичност коришћења чврстог пелетираног и брикетираног биогорива је била у рангу коришћења земног гаса. Екологија употребе биогорива је значајно већа него код фосилних горива. Наиме, сагоревањем чврстог биогорива значајно се смањује загађивање и загревање атмосфере. Одрживост коришћења овог биогорива је у томе што је оно обновљиво сваке године, што нам ово гориво пропада сваке године у великим количинама, што за њега не морамо да издвајамо девизна средства, што можемо да га у пелетираном и брикетираном облику продајемо у земљи и иностранству.

 

 

 

Оvde ću se bavati isključivo obnovljivim izvorima energije. Biće mi drago da sa vama podelim moja iskustva i stavove.  

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.