После пресовања уситњене биомасе обавља се пребацивање пелета косим транспортерима или елеваторима до хладњака за пелете. У току пресовања, транспорта и хлађења пелета може доћи до отирања и лома извесне количине пелета. Стога, између пресе (пелетирке) и хладњака може да се постави ротациони, равни или коси пречистач (вибросепаратор). Пречишћавање пелета (одвајање прекрупе и лома)   потребно је због ефикасног  хлађења пелета. Наиме, хлађење пелета с околним ваздухом је ефикасније, уколико у хладњаку нема прекрупе и изломљених пелета. Многи инвеститори избегавају постављање пречиштача испред хладњака, јер се задовољавају са вибросепаратором пелета постављеним после хладњака, који обавља заједничку функцију пречишчавања и сепарације пелета пре паковања. Ротациони пречистачи обављају интензивније пречишћавање пелета од пречистача са равним ситима, али имају мањи ученик. И једни и други пречистачи су довољни за издвајање ситних компоненти из пелетиране биомасе. Вибропречистачи су још ефикаснији за пречишћавање целих пелета и сепарацију (одвајање) изломљених пелета. Сита треба да имају правоугаоне отворе одређених димензија. Лимена сита мање оштећују пелете од плетених сита. Облик и димензије отвора, број обртаја рото сита, нагиб и вибрације равног сита морају да се успоставе према захтевима стандарда квалитета пелета.

Хлађење пелета обавља се због снижавања температуре после пресовања пелета. Температура пелета после пресе (пелетирке) може да износи 80 до 90оЦ. Ускладиштењем или уврећавањем загрејаних пелета може да дође до самозапаљења пелета, уколико пелете имају повећан садржај влаге од дозвољеног. Хлађење пелета обавља се околним ваздухом углавном у коморном хладњаку. Температура охлађених пелета треба да буде +/- 5оЦ у односу на температуру околног ваздуха. Брзина ваздуха у хладњаку (0,2 до 0,3 м/сец) треба да је мања од брзине лебдења пелета у слободном простору, тј. не сме да дође до изношења пелета из хладњака. Количина (проток) вадуха за хлађење пелета треба да буде 2.000 до 3.000 м3/х, при протоку једне т/х пелета кроз коморни хладњак. Уколико се пелете хладе на перфорираним покретним тракама онда количина ваздуха треба да износи 3.000 до 3.600 м3/х, при брзини траке 1,25 м/мин и ширини траке 250 мм. У пракси се користе и спирални виброхладњаци, код постројења мањег учинка.

Пречистач пелета, хладњак и вибросепаратор пелета треба да имају цевоводе за аспирацију прашине и брашна са прикључком на аспирациони циклон са центрифугалним вентилатором. Издвојена органска прашина (брашно) враћа се назад у процес поновног сабијања ради смањења губитака.

Вибропречистач постављен иза хладњака има превасходну функцију раздвајања изломљених пелета и прекрупе од целих пелета. Изломљене пелете и прекрупа, такође, враћају се назад у процес поновног сабијања. Сито вибросепаратора постављено је укосо, да би се пелете лакше кретале по ситу. Сито је у вези са вибратором, који вибрира сито, са циљем да се изломљене пелете хоризонтално и вертикално обрћу, тражећи отвор за пропадање кроз сито. У принципу, вибросепаратори не ломе пелете уколико се добро подесе димензије отвора и нагиб сита, амплитуда и број вибрација.

Транспорт пелета у линији од пресе до пакерице треба да је тако решен да се пелете не ломе. Због тога треба избегавати равне и косе, ланчасте и летвичасте транспортере и вертикалне кофичасте елваторе, а треба што више користити касете, косе, хармоникасте транспортере, изграђене од гуме. Такозвани „З” лифтови са контролисаним постепеним пуњењем и пражњењем пелета су много ефикаснији, него класични кофичасти елеватори. Пре паковања пелета треба да се постигне одговарајући европски стандард квалитета пелета (ЕН 14961 и ЕН Плус А1, А2 и А3 стандард).