После дробљења, сушења, уситњавања и кондиционирања сировине (евентуално додавање паре или воде), обавља се процес сабијања сировине од дрвета или пољопривредне биомасе на пелет преси. Сабијањем сировине без додавања везивног средства, под високим притиском (300 до 450 бара), у сврху подизања  температуре сировине 80 до 90^оЦ (процес омекшавања лигнинског комплекса и претварање целулозе у самолепљиво везивно средство), добија се отпресак (пелет) одговарајуће форме као хомогено биогориво. Најважнији радни орган пелет пресе јесте матрица са притисним ваљцима и ножем за сечење. Овај склопни уређај заједнички се назива гранулатор. Постоје два типа матрица: у облику прстена и равна матрица. Прстенаста  матрица се користи за специфично теже материјале, а  равна за лакше. Сировина се убацује у простор за напајање (пресовање) и раздељивачима се подједнако расподељује на отворе матрице. На матрици се ствара “тепих” (танак слој) од сировине. Преко “тепиха” окрећу се ваљци притискивачи на подешеним остојањима од матрице (0,1 до 0,5 мм) и ствара се сабијен, згуснут, слој сировине. Код бржег котрљања ваљака (˃ 2,5 м/с) долази до зачепљења отвора на матрици. Из матрице излази бесконачна нит сабијене сировине екструзијом (истискивањем), која се пресеца ножем на жељену дужину. Тако настају пелете уобичајених димензија ɸ6-8 х 30-50 мм.

Облици отвора на матрицама могу бити цилиндрични, квадратни, конусни и овални. Димензије отвора по дужини канала могу бити константне и променљиве. Отвор на улазу у канал обично је проширен да би се избегло нагомилавање материјала на улазу у канал, тј да би се смањио отпор сировине при пресовању. Дужина канала одређује степен сабијености материјала. Такође, проширење излазног дела канала има за циљ да смањи отпор пресовања материјала. Установљено је да поједине врсте биљног материјала различито се пресују и због тога захтевају одговарајуће конструкционе параметре за пресовање. Лакше се пресује пиљевина од дрвета, влакнаст материал, који се добро самозалепљује, а теже се пресује пољопривредна биомаса, кабаста, неуједначене структуре и уситњености, са мање влакана и са повећаним садржајем влаге. Пресува биомаса се, такође, тешко пресује, па је потребно сировину претходно кондиционирати (овлажити) на 10 до 14% ВБ. Уситњеност честица треба да је 3 до 5 мм.

Важне карактеристичне величине пресе код израде компактних пелета су однос пресовања, број рупа у матрици и употреба унутрашње површине матрице. Однос пресовања (о) је однос између пречника избушене рупе (п) и дужине канала (л) за пресовање материјала (о = п/л). Овај однос зависи од врсте сировине и с њим се постиже одговарајуће трење у каналу за пресовање. На тај начин може да се произведе квалитетан пелет и постигне жељени учинак (производност) пресе. Код процеса пелетирања уситњене дрвенасте масе  однос за пресовање обично је између 1:3 и 1:5. Однос за пресовање може да се мења  само преко дужине канала за пресовање (тј. дебљине матрице). Сировина са малом силом везивања (лепљења) захтева дуже канале за пресовање и обрнуто, сировина са великом силом везивања захтева краће канале за пресовање. Температура сировине у каналу за пресовање пење се са повећањем дужине канала за пресовање, при чему се повећава тврдоћа пелета. По правилу матрице су конципиране за одређену врсту сировине и не би требало да се користе за другу врсту. Број ваљака може да буде два, три или четири. Број рупа, а тиме употреба отворених површина рупа у матрици утиче на учинак (производност) пресе. Предуслов за добро и квалитетно пелетирање јесте континуирано (стално) храњење пресе са хомогеном сировином, довољно уситњеном, са константним садржајем влаге.