Складиштење класичних бала биомасе обавља се углавном слагањем у камаре (стогове) на отвореном простору у пољу (њиви) или на економском дворишту или у постојећем неискориштеном складишту (надстрешници). Други начин је много повољнији, јер су бале заштићене од закишњавања. Стогови се постављају на равну, тврду, оцедну, по могућности мало подигнуту подлогу. Испод њих поставља се фолија у цуљу заштите од упијања влаге из земљишта. Слагање бала може да се обави ручно уз коришћење транспортних трака за подизање бала на висину. Изградња било каквог наменског складишта, на пример надстрешнице или шупе, је неисплативо. Један слој бала на стогу  препушта се утицају околинe, те штити његову унутрашњост. Након просушивања и ове бале могу да се користе за сагоревање или простирку. Сигурнија варијанта је да се на врху стога постави фолија, која штити стог од закишњавања. Ручно формирање стогова омогућава постизање већих висина. Тиме се смањује површина потребна за складиштење, мада треба да се води рачуна и о размаку међу стоговима, који се, због заштите од пожара, повећава у складу са висином стога. 

 Димензије мале класичне (квадар) бале су 35-40 х 50 х 50 до 120 цм дужине. Маса бале је 8 до 10 кг, 10 до 25 кг и до 50 кг. Садржај влаге у бали може да буде 14 до 20%. Димензије стога (камаре) за мале и велике бале могу бити исте или сличне. Ширина стога може бити 10, 15, 20 до 25 м и висина 5 до 10 м. Дужина стога је 10 до 25 м, па и више. Запремина стога може бити 2.800 до 6.000 м3. Горњи део стога (завршетак) има облик крова. Постоје различите форме и густоћа слагања класичних и великих ваљкастих или призматичних (квадар) бала у стогове или складишта. Велике бале ускладиштавају се искључиво применом механичких средстава. Код нас су то најчешће трактори са предњим утоваривачем или самоходним телескопским утоваривачем. Примењују се различита решења, од једног трна, до хидраулички покретаних хватача. Стог се формира на тврдој оцедној подлози са ПВЦ фолијом постављеном испод основе камаре или на бетонској подлози. Стог је потребно покрити фолијом. Висина складиштења зависи од висинског домета средстава за манипулацију. За ваљкасте (рол) бале пречника до 1,5 м примењује се слагање до пет редова, а за оне пречника до 1,8 м до четири реда бала. Маса јединице облика за мале ваљкасте бале је 140 до 240 кг, велике 250 до 420 кг и бале променљивих димензија 70 до 680 кг. Садржај влаге у бали може да буде 14 до 20%.Оне се слажу по висини у међуредове већ постављених бала у претходном реду.

Димензије великих призматичних (квадар) бала могу бити 150 х 150 х 210 до 240 цм и 70 х 120 х 160 до 270 цм, респективно у зависности од вредности притиска. Маса јединице  облика је 240 до 570 кг и 500 до 1.000 кг. Складиштење великих квадар бала птепоручљиво је обављати у надкривеном простору. Велике рол или квадар бале могу да се при пресовању обмотавају у пластичне фолије ради заштите од закишњавања, али овај метод није исплатив за наше услове. То се ради за бале од сена. Стогови (велике заобљене гомиле испресоване на њиви) имају димензије 240 х 300 х 260 до 640 цм и масе 1.300 до 2.000 кг. Они су сами за себе камаре.

Несложене мале класичне (квадар) бале сламе имају густину 50-60 кг/м3. Ускладиштене класичане бале у мање стогове имају густину од 50 до 90 кг/м3, у великим стоговима густина је 70 до 100 кг/м3. Ускладиштене ваљкасте бале у велике стогове имају густину 70 до 80 кг/м3, а велике квадар бале 90 до 150 кг/м3. Ускладиштење појединих стогова испресованих на њиви обавља се са густином од 60 до 90 кг/м3. Великe квадар бале слажу се у четири до пет редова по висини стога. Пожељно је да се у првом реду направи размак између бала у средишњем делу, да би се тако повећала стабилност стога и олакшало досушивање биомасе. Са овим балама остварује се највећа густина ускладиштења. Законским прописима заштите од пожара, регулисан је размак међу стоговима бала и прописано је растојање од других објеката. Разлог томе је да се спречи преношење пожара са једног на други стог или са стогова на друге објекте.

Резултати досадашњих истраживања код нас указују да влажност кукурузовине у октобру достиже 48%. Такву кукурузовину упаковану у бале је тешко ускладиштити и чувати јер брзо се убуђа и биомаса се разлаже. Конкурентан начин њеног сакупљања и чувања су снопови које је лако чувати, а могу се користити како за ложење тако и за исхрану стоке. Дакле, гранична вредност садржаја влаге при убирању кукурузовине треба да буде око 30%, да би влага биомасе у балама могла да буде погодна за складиштење и природно досушивање. Складиштење биомасе може да се обави и у ринфузи под надстрешницама или у стоговима на отвореном простору (на њиви или у економском дворишту). Биомасу са повишеним садржајем влаге потребно је вештачки досушивати активном вентилацијом околним ваздухом. Око стогова треба да се ископа каналчић за одвођење површинске воде при кишном времену. Такође, неопходно је у близини стогова поставити опрему за гашење пожара (апарате са ЦО2, бурад са песком, лопате, ашове и поњаве).  

На пример, за сезонску потрошњу сламе од 1.680 т за загревање једног насеља, дат је број и распоред камара ваљкастих (рол) бала при просечној маси бале од 300 кг. Укупан број потребних бала је 5.600. Усвојена је димензија једне камаре (стога): 7,5 х 36 х 7,5 м. Површина коју заузима једна рол бала при складиштењу износи 1,8 х 1,5 = 2,7 м2. На земљиште можемо поставити 5 редова бала по ширини и 20 бала по дужини. Тих 100 бала заузима површину земљишта од 100 х 2,7 м2 = 270 м2. То је ширина правоугаоника од 5 х 1,5 м = 7,5 м и дужине 20 х 1,8 = 36 м. Дакле, површина правоугаоника земљишта је 36 х 7,5 = 270 м2. Следећи међуред бала је 4 х 19 = 76 бала, затим наредни 3 х 18 = 54 бале, те 2 х 17 = 34 бале и на крају 1 х 16 = 16 бала. Укупан број бала у једној камари је 280 бала. Висина камаре је 7,5 м. Потребан број камара је 5.600 : 280 = 20. Камаре могу да се поставе у 4 реда по 5 камара. Око камаре треба обезбедити пожарни пут ширине најмање 10 м. Дакле, потребна површина парцеле земљишта за складиштење бала сламе је: 4 х 7,5 м + 5 х 10 м = 80 м по ширини и 5 х 36 + 6 х 10 м = 240 м по дужини, односно 80 х 240 м = 19.200 м2 или 1, 92 ха, тj. заокружено 2 ха. За ову намену повољни су пашњаци и неплодна земљишта.

Досушивање бала биомасе у камарама (стоговима) на отвореном простору може да се обави на природан и вештачки начин (активном вентилацијом) околним ваздухом. Није препоручљиво сушење бала загрејаним ваздухом из економских разлога. Уколико се бале суше у камарама (стоговима) онда треба пазити где се камара поставља и како се бале слажу у камару. Потребно је водити рачуна нарочито код ускладиштених бала кукурузовине са повећаним садржајем влаге да се камаре постављају на промајним местима, а бале да се слажу са мањом сабијеношћу, тј. да се између неколико бала проставља мали размак, да би промаја (ветар) могла да прође кроз камару. Вештачко досушивање бала у камари повећане влажности активном вентилацијом околним ваздухом може да се обави ако се испод камаре поставе дрвени решеткасти канали, или перфориране цеви, кроз које би се вентилатором удувао околни ваздух и продувао кроз камару. Бале се слажу до висине 3 - 5 м на решеткасти под тако да се вертикално намести празан простор, који се са горње стране затвара издуженим чеповима. Вентилатором, који би требало да остварује што већи напор (притисак), на пример изнад 1200 Па, удувава се околни ваздух у простор испод пода изведеног од летава и затворен са обе бочне стране. Ваздух вертикално улази у празан простор, не може да изађе из канала због чепова, принуђен је да бочно прође кроз камару биомасе. Продувавање околним ваздухом може да се обавља само када је повољно време, тј. користи се ваздух са мањом релативном влажношћу. Магла и висока релативна влажност ваздуха преко 90% нису повољни за активну вентилацију. Ваздух ниже температуре може да има нижу релативну влагу, што је повољно за продувавање. 
За досушивање ваљкастих бала урађених у пресама са променљивом запремином примењује се сличан поступак. Још при пресовању се пре почетка формирања сваке бале убацује пластична цев са перфорацијама, која се користи за одводњавање, те се око ње формира бала. Такве бале се постављају изнад пода са кружним отворима на размаку, који омогућава слагање бала у једном или више слојева, тако да је њихова оса у вертикалном положају, а цев наспрам рупе у поду. Са горње стране цеви постављају се издужени чепови и ваздух удувава у простор испод пода. Цев се при одмотавању бала скида и поново користи у наредној сезони. На истом принципу ради и подна сушара за досушивање бала луцерке (детелине), те она може да се користити за досушивање бала кукурузовине.