У овом чланку под сировином за производњу енергетских пелета и брикета подразумева се дрвна и пољпривредна биомаса. Уситњавањем дрвне биомасе може се добити чипс (ивер), струготина и пиљевина.  Чипс се добија са машинама за сечење дрвета (ножеви на диску или пужу) и дробилицама (са ножевима на бубњу).  Струготина се добија обрадом дрвета: сечењем, љуштењем, бушењем, стругањем, рендисањем, дубљењем, глодањем, брушењем. Пиљевина се добија тестерисањем, брушењем и полирањем дрвета. Ситњењем  биљне биомасе (сламе, кукурузовине, стабљика сунцокрета, конопље, трске, мискантуса и другог биља) добија се сечка у ринфузи.             

Сакупљена и грубо уситњена сировина од биомасе мора да се привремено складишти под надстрешницу.  Садржај влаге износи од 10 до преко 40%, у шумској биомаси и већи. Насипна маса сировина  може да  износи од 20 до 200 кг/м3.  Уситњеност сировине је углавном неуједначена и може да буде од неколико милиметара до неколико сантиметара. Чипс је најкрупнији (дуж/шир. 15 до 50 мм, дебљина 3-7 мм), струготина је средње величине (дуж. 1 до 30 мм, дебљина 1 до 1,5 мм) и пиљевина је 1 до 5 мм.   Уситњеност сечке од пољопривредне биомасе је, такође, неуједначена и димензије честица могу да износе од 10 до 100 мм.  Сировина преко 14% садржаја влаге мора да се суши. Пре сушења сировину треба уситнити и уједначити на грубом млину чекићару, да би се што равномерније осушила.  На млин се поставља сито одговарајућих димензија отвора за уједначавање сировине.  Уситњена сировина хвата се у циклон и усмерава се на сушару. Сушаре за крупније сецкану сировину су ротопнеуматске (тзв. ротациони дехидратори са лопатицама на унутрашњем плашту и са испуном), а за пиљевину рото и вертикалне пнеуматске сушаре.  У дрвној сировини треба да се постигне садржај влаге 8 до 12%, а у пољопривредној 10 до 14%.  Осушена сировина хвата се у циклоне и усмерава на фини млин чекић.  Фини млин има сито за уједначавање сировине. Сировина за пелетирање треба да има димензије 3 до 5 мм, за пречник отвора матрице ɸ7 до 10 мм, а за брикетирање 6 до 8 мм, за пречник отвора цилиндра ɸ50 до 100 мм.  дакле,  Уситњеност сировине зависи од димензија отвора матрице или цилиндра.  Превелико уситњавање сировине захтева већу потрошњу енергије.  Крупнија сировина теже се сабија.  Насипна маса овог материјала се много не мења, зато што је уситњенији и сувљи.  Уситњена и осушена сировина усмерава се у циклон, из циклона у метални бин (ћелију) за складиштење.  Ћелије треба да имају уграђене вибраторе на платформи за равномерно изузимање сировине.    

Веома је важно констатовати да се пре процеса пелетирања и брикетирања постигне што уједначенија, хомогенија, сировина када је реч о уситњености, садржају влаге и насипне масе. Средње фракције честица од 3 до 5 мм за пелетирање и честица од 6 до 8 мм за брикетирање треба да буду у количини од 70 до 75% од укупне масе.  Треба избегавати већу уситњеност честица (тј. брашна) и крупне честице преко дозвољене мере, јер се тешко сабијају. Након сабијања производ се расипа или отире, нарочито ако је сировина пресува (еластична) или превлажна (отпорна). Уколико сита на млиновима нису ефикасна за уједначавање уситњености сировине треба у линију убацити одговарајућа сита.Такође, ако сировина нема одговарајући садржај влаге, треба је кондиционирати, додавати воду (пару) или је мешати са сувом сиривином (или сушити). Код неких сировина које се тешко сабијају треба понекад додавати везивна средства, јер се, нарочито, пољопривредна биомаса при пресовању слабије веже у односу на уситњену дрвну биомасу.  Сировина од тврдог дрвета се теже сабија од меког дрвета.  Зато сировину треба мешати са другом биомасом у потребном односу. Свака преса има своју специфичну конструкцију (израду), захтева одређену врсту сировине, уситњеност, садржај влаге и насипну масу. Матрице пресе треба мењати према  врсти сировине или обрнуто, сировину према врстама матрица, односно облика цилиндара. Слични или скоро идентични принципи важе и код преса за брикетирање биомасе.