После поступка пресовања биомасе у енергетске пелете и брикете отпресак може да достигне температуру од 80 до 90оЦ. Тако загрејан биолошки материјал није пожељно складиштити у гомилима или врећама без хлађења на температури околног ваздуха + 5оЦ, пошто може доћи до повлачења влаге из ваздуха и ферментације (трулења) материјала тј. до распадања отпреска.
Хлађење пелета може да се обави различитим уређајима: виброспиралним хладњаком, ротационим бубњастим хладњаком са перфорираним плаштом (сито) и хладњацима у облику коморе са и без испуне. У пракси се углавном користе коморни хладњаци: хладњак са перфорираном транспортном траком/тракама, хладњак без испуне са бочним зидовима од жалузина или сита и хладњак без испуне са затвореним бочним зидовима. Коморни хладњаци са жалузинама или ситима могу бити изграђени у облику једне или две колоне. Највише су у употреби коморни хладњаци без испуне са затвореним бочним зидовима. Код хлађења са перфорираним тракама (од плетене жице или пластике) транспорт пелета кроз комору обавља се хоризонтално покретном траком/тракама. Код коморних хладњака без испуне транспорт пелета обавља се одозго на доле гравитацијом. Струјање околног („хладног“) вазгдуха може да буде паралелно (истострујно) смеру кретања слоја пелета, попречно (унакрсно) кроз покретни слој пелета и супротно (противструјно) смеру кретања пелета. Најефикаснији је трећи начин.
Коморни хладњаци у принципу састоје се из: носеће челичне конструкције, призматичне коморе квадратног, правоугаоног или вишеугаоног попречног пресека, са једном или две колоне, горње и доње конусне хаубе, дозатира (ротационе уставе) пелета, дистрибутера (расподељивача) пелета, горњег и доњег давача нивоа, решеткастог изузимача пелета и погона изузимача. Дозатор и изузимач пелета имају електромоторни погон, обично снаге 0,75 кВ , зависно од учинка хладњака.
Изузимач пелета (тзв. решетка) може да буде урађен(а) од правоугаоних лимених плоча (у облику тепсије) или „кровића“ (кров без дна). Свака друга плоча или „кровић“ су непокретни, а међуплоче су покретне. Изузимање пелета обавља се смицањем или закошавањем покретних плоча. Погон тепсија обавља се уз помоћ полуге са ексцентром или пнеуматским клипом. Решетка за изузимање пелета треба да има велику површину испуста, што може да се постигне постављањем више слојева решетки, чиме се смањује проток ваздуха кроз решетку и самим тим брже испуштање пелета.
Хладњаци се постављају обично између пресе и вибрационог сепаратора пелета или између два сепаратора. Они су пројектовани тако да омогућавају континуирано (повремено) испуштање пелета у складу са дотоком и нивоом пелета. Давачи ниво пелета регулишу пријем и испуштање пелета преко ПЛЦ уређаја. Димензије коморног хладњака без испуне могу бити: дужина 1,2 до 2,5 м, ширина 1,1 до 2,3 м и висина 2,5 до 3,0 м. Запремина коморе може да буде 0,5 до 4 м3, зависно од учинка (од 2 до 10 т/х).
Додатни уређаји који се постављају уз коморни хладњак су: центрифугални вентилатор, електромотор, снаге 2 до 4 кВ, циклон са уставом за хватање прекрупе и прашине (брашна), засуни (клапне) за подешавње протока ваздуха и исипно грло. Спојна цев између коморе и вентилатора може да буде постављена бочно на комору или чеоно на горњу хаубу. У првом случају струјање околног ваздуха је попречно (унакрсно) кретању слоја пелета, а у другом случају ваздух улази испод изузимача, пролази кроз слој пелета и излази чеоно из горње хаубе. Потребна количина ваздуха за хлађење пелета је најмање 1.000 м3/х/тони пелета, зависно од термодинамичког стања околног ваздуха и физичко-биолошког стања пелета. У хладњаку се у струји ваздуха пелете хладе на температури амбијента и при томе се губи део влаге из пелета. Охлађене пелете могу да се складиште у ринфузи у гомили или пакују у одређену амбалажу (вреће).
Хлађење брикета обавља се на излазу из пресе континуираним проласком брикета кроз перфорирани канал (цев) дужине 7 до 10 м. Хлађење се обавља околним ваздухом који опструјава брикете кроз процепе на каналу, пошто је канал израђен од перфорираних цеви или профила постављених на одређеном расту.
