Млинови за уситњавање биомасе деле се на: млинове чекићаре, камене млинове (две округле плоче са браздама, горња покретна), гњечилице са глатким ваљцима (оба обртна) и прекрупачи с озубљеним ваљцима (оба обртна). Млин чекићар највише загрева материјал, а гњечилица најмање. У пракси се највише користе млинови чекићари за уситњавање дрвне или биљне биомасе.

Главни делови млина чекићара су челично кућиште, ротор са дисковима, између којих су смештени чекићи или двокраке (вишекраке) полуге на које се постављају чекићи (или ножеви) од легираног челика. Број дискова може да буде од 2 до 10 или полуга 2 до 60. У међупростору два диска или полуга може да се постави 2 до 6 чекића у једној равни. Чекић има облик паралелопипеда (пример: дужина 200 мм, ширина 50 мм и дебљина 5 мм). Ножеви мање дебљине углавном служе за уситњавање биљног материјала. Оба крака чекаћа могу бити изведена равно или рељефно (степенасто). Чекићи се вешају о осовиницу на периферији ротора, тј. висе слободно. Увучени чекићи имају мању ефикасност у раду. Чекићи везани за једну осовиницу углавном улазе у међупростор чекића са друге осовинице. Због учесталог трошења ивица чекића они могу да се окрену око своје хоризонталне осе, пошто су на дужим крајевима чекића избушене рупе, затим око своје вертикалне осе или може да се промени смер окретања ротора. Истрошене ивице ћекића се морају повремено наоштрити, због веће ефикасности у раду и мањег утрошка енергије. У пријемном систему чекићара обавезно се уграђује магнет, да би се спречио улазак металних делића у млин. Они могу да изазову оштећење радних елемената чекићара, а такође и појаву варнице, тј. експлозије у чекићару при одговарајућој концентрацији прашине.      

Млинови чекићари уситњавају материјал на принципу интензивног ударања и разбијања грубо уситњене биомасе помоћу ротирајућих чекића. Честице се одбацују на храпаву унутрашњу површину плашта млина (тј. на оштре бридове плашта). Због своје  еластичности изломљене честице се одбијају од храпаве површине и сита и поново се враћају у зону удара чекића. Сваки ударац чекића по честици сировине производи импулс силе (сила удара х време удара = маса честице х брзина удара), која дроби (ломи) честицу. Прекрупа (мливо) транспортује се ваздушном струјом (вентилатором) до циклона, где се издваја и убацује у бин (кош). Ваздушна струја помаже извлачењу уситњених честица из млина, што смањује утрошак енергије за мељаву и хлади мливо.

За погон млинова чекићара потребно је обезбедити велику снагу електромотора. Снага се троши на дробљење материјала, на циркулацију материјала у чекићару и на окретање ротора чекићара (при празном ходу). Учесталост удара чекића зависи од броја, размештаја чекића и броја обртаја ротора. Учинак (производност) млина зависи од укупног броја чекића, броја обртаја ротора, величине отвора на ситу, врсте сировина (физичко-хемијских и структурно-механичких својстава) и садржаја влаге сировине. Специфично оптерећење млина чекићара за биљну масу износи 0,7 до 0,8 кг/см2 и зависи од ободне брзине чекића и крупноће млива. Специфични учинак млина изражава се у кг/с. Из ових односа може да се израчуна површина плашта млина (дужина Л х Д  пречник) или учинак млина, ако је позната површина плашта. Број обртаја ротора чекићара износи од 1500 до 3000 (3500) о/мин у зависности од конструкције ротора, врсте биомасе и садржаја влаге сировине. Већи пречник ротора у принципу захтева мањи број обртаја и обрнуто. Периферна брзина чекића (или ножева) може да износи до 100 м/с. У случају прекомерног уситњавања материјала, економски је повољније смањити обимну брзину удара него повећавати величину отвора сита. Због променљивости стања сировине најефикасније решење је уградња фреквентног регулатора броја обртаја електромотора. Утврђено је да се коришћењем тањих ударача (3 мм) постиже већи капацитет млина (10-15%) и мањи специфични утрошак енергије него при коришћењу широких ударача (9 мм), јер је код танких ударача више изражено ударно дејство. Тањи ударачи се више користе за уситњавање биљне биомасе. Такође, већи су бројеви обртаја ротора код млинова за сламу, јер честице имају мању масу.                                               

Челична сита на чекићару су измењива, дебљине 2 до 3 мм. Пречници отвора сита могу бити од 5 до 20 мм за грубо и 2 до 5 мм за фино уситњавање сировине. Дебљи лим сита успорава пролаз млива, тако да капацитет опада, а потрошња енергије расте. Са повећањем садржаја влаге у сировинама смањује се ефикасност коришћења сировине. Већи степен уситњености захтева већу потрошњу енергије, нижи учинак, али већу ефикасност код пелетирања и брикетирања биомасе. Због тога треба наћи исплативу економску рачуницу целокупног процеса производње пелета и брикета.

Произвођача млинова чекићара има много у свету и код нас. Најпоузданији произвођачи су они који уграђују у млинове квалитетне челике (Шведска, Данска, Немачка, итд.).