У широкој су употреби машине (пресе) за суво и влажно брикетирање биомасе. У овом чланку обрадиће се само на тзв. суво брикетирање. Влажно брикетирање обавља се код отпадног влажног папира и друге биомасе преко 20% влаге. Алат машина за влажно брикетрање израђује се у облику цедиљке да би могла изаћи сувишна вода из пресе.
Машине за суво брикетирање биомасе деле се према погону: механичке и хидрауличне. Од механичких познате су: са клипом, пужем (спирала), са глатким ваљцима који увијају биомасу у брикет и са оребрним ваљцима (точковима), који радијално сабијају биомасу у брикет. Најчешће изведбе машине за брикетирање су са клипом и пужем, који могу да остваре веће притиске на пресовани материјал. Механичке машине са клипом обично имају два замајца (ради уштеде енергије), за погон клипњаче и клипа преко вратила са ексцентром. Дакле, оне могу да сукцесивно сабијају биомасу у једном или у два смера. Радни циклус састоји се од пуњења сировине, пресовања и екструдирања. Брикетирке добијају погон од електро или дизел-мотора, преко каишника и једног од замајаца.
Механичке машине су углавном стационарне, а хидрауличне због компактније конструкције могу да буду и мобилне (превозне и преносне). Хидрауличне машине имају мање габаритне димензије, једноставне су за руковање, рад, подешавање и одржавање. Механичке машине за брикетирање могу да постигну већи учинак од хидрауличних. Код ових машина брикете су већег пречника и дужине, веће сабијености и отпорности.
Машине за брикетирање могу бити са затвореним или отвореним циклусом рада. Затворени циклус рада подразумева поседовање уређаја који за време сабијања стопира излаз брикета, ради бољег сабијања.
Саставни делови механичке машине за брикетирање биомасе са отвореним циклусом рада су: носећа рамска конструкција, елеватор, кош, пужни дозатор биомасе, електромоторни или дизел погон, замајци, ексцентар (коленасто вратило), клипњача, клип, усипни цилиндар, компресиони цилиндар, прстенови за електрично или водено загревање (опционо), конусни цилиндар или овално сужење у цилиндру (млазница у облику грла), који служе за формирање облика брикета и на крају дводелни екструзиони цилиндар: тзв. чељусти, јарам или стезна глава (узенгије с опругама, теговима или хидрауликом), који служи као калибрациони и сигурни део алата пресе, затим стаза за хлађење брикета, уређај за паковање у термосакупљајућу фолију, џакове, и уређај за заваривање фолије. Најважнији део механичке машине за брикетирање јесте алат машине: клип, цилиндри и јарам (чељусти). Од овог склопа зависи како ће се формирати брикет, самолепљивост, густоћа, чврстоћа, отпорност на удар, отпорност на пенетрацију (пробијање), ломљивост, отпорност на влажење, итд. Јармом или стезном главом, механичким или хидрауличним путем, регулише се степен сабијености брикета. Алат треба да обезбеди притисак на биомасу од 150 до 200 бара (код неких достигне и до 300 бара) и да оствари температуру биомасе од 90 до 95оЦ, па и више, зависно од врсте биомасе. Ово су основни услови за добар рад машине за брикетирање лигноцелулозног материјала, који треба да се сам залепи на повишеној температури, без додатка везивног средства. Везивна средства често нису еколошка. А ако се користе еколошка онда она повећавају цену брикета. Запремински однос пресовања биомасе треба да буде 1:8 до 1:10.
Формирање брикета у отвореном циклусу рада обавља се у конусном делу или у млазници (матрици), тј. у суженом делу цилиндра (грлу). Код затвореног циклуса рада поставља се на крају радног цилиндра затварач (преграда), која наизменично ради у спрези са кретањима клипа у циљу формирања брикета.
Саставни делови хидрауличне брикетинке су: управљачки орман, кош за биомасу, електромотор, пужни изузимач биомасе, резервоар за уље, пумпа, хидраулични вентили и водови, клип, усипни цилиндар за биомасу, компресиони цилиндар са или без затварача цилиндра ( клизна плоча са хидрауличним погоном), конусни цилиндар (опционо) и калибрациони део (дводелни екструзиону цилиндар с узенгијама). Брикетирка добија погон од електромотора и хидрауличне пумпе. Ако је брикетирка са затварачем компресионог цилиндра онда она ради у затвореном циклусу рада.
Биомаса пре брикетирања треба да је хомогена, добро измешана, уситњена 4 до 6 мм, да има оптималан садржај влаге 10 до 14%, зависно од врсте биомасе. За већу уситњеност сировине потребни су мањи притисци за брикетирање и обрнуто. Превише уситњена и довољно неуситњена биомаса троши много енергије за сабијање. Сувише сува и превлажна биомаса се теже брикетира, брикете се распадају. Брикете са шупљом средином углавном производе пужне брикетинке. Ове брикете боље сагоревају, због проласка ложишних гасова кроз средину брикете.
Машине за брикетирање захтевају уградњу квалитетног легираног челика, прецизну израду делова, адекватно подешавање, јер се покретни делови брикетирке брзо троше, због великог степена абразивности биомасе, нарочито из пољопривреде. Посебно је важно да се машина за брикетирање редовно одржава, чисти и подмазује. Увођење аутоматизације рада и електронске контроле рада у многоме доприноси дугом веку рада машина и бољим физичким и термичким карактеристикама брикетираног материјала.
