Индустрија прераде дрвета користи дрво у облом (трупци, облице) и цепаном облику. Према могућој намени дрво за прераду дели се на: дрво за механичку прераду и дрво за хемијску прераду. Механичка прерада дрвета подразумева промену облика и димензије дрвета уз употребу механичких средстава (пила, ножева и сл.). Хемијска својства дрвета при томе остају непромењена. Улазни материјали за механичку прераду су трупци за пиљење, трупци за израду фурнира, облице и цепанице. Производи механичке прераде дрвета деле се на две велике групе: производи примарне прераде и производи финалне прераде дрвета.

У примарној преради обловина се прерађује у правоугаоне - базиране облике. То су производи који представљају основни материјал за израду финалних производа (даске, планке, летве, греде, фурнир, плоче на бази дрвета и сл.). Под финалном механичком прерадом подразумевамо прераду примарно обрађеног дрвета у предмете намењене директном употребом (намештај, амбалажа, грађевинска столарија и сл.).

Хемијска прерада дрвета обухвата поступке којима се мењају хемијски састав и својства дрвета. Сировину за хемијску прераду чине облице, цепанице и део отпадака из шумарства и прераде дрвета. Производи хемијске прераде дрвета се могу сврстати у четири одвојене групе:

-       производи добијени термичким разлагањем дрвета као што су: дрвени угаљ, генераторски гас и сл,

-       производи добијени дејством различитих хемикалија: целулоза и сл,

-       производи екстракције дрвета као што су: терпентинска уља, штавне материје и сл. 

-       дрвопластичне масе: лигностон, лигнофол и сл.

Употребљени термин „отпадак” односи се на онај део дрвета који се не може користити у даљој преради за исте сврхе. Међутим, дрво има толико различитих примена где би се овај остатак могао искористити, тако да се термин ”отпадак” може само условно користити. Отпадак - остатак у преради дрвета делимо према величини на:

а) Крупан

   - одрубци (при краћењу трупаца), окрајци (са бока трупаца при пиљењу), одсечци (при обради дасака по дужини) и порупци (при обради дасака по ширини).

б) Ситан

   - иверје (настаје при тесању, пиљењу или глодању), шушка: крупнија (настаје при ручном стругању), ситнија (настаје глодањем, бушењем или сл.), пиљевина (настаје при стругању - пиљењу) прашина и дрвено брашно.

ц) Кору

   - кора се појављује као немерени отпадак. Ако се трупци прерађују заједно са кором она повећава запремину крупног и ситног отпатка свуда где се трупци прерађују. Ако су трупци пре примарне прераде огуљени, онда је кора посебно на располагању, што олакшава њену евентуалну примену.

Дрвни отпаци се јављају и у фабрикама хемијске прераде дрвета. Они могу бити у чврстом, течном и гасовитом стању. Настају у поступку припреме и у процесу прераде. У фази припреме дрво се гули и уситњава, па се отпадак погодан за коришћење, ако се уопште јавља, јавља у виду коре, иверја или шушки уједначених димензија. У самом процесу јављају се луг и испарења.

Из бруто запремине посеченог дрвета израђују се две групе сортимената: техничко обло дрво и "просторно" дрво. У току њихове израде јавља се остатак који остаје у шуми. Може се рачунати да се у просеку добија 82% до 88% техничког облог и "просторног" дрвета, а да дрвни остатак чини 12% до 18% од бруто дрвне запремине. Поред овог остатака, у шуми на сваких 100 м3 крупног дрвета остаје и 15 м3 ситне грањевине и око 25 – 30 м3 пањевине и корења.

На основу реченог, стабло се састоји од неколико категорија дрвета: техничко (обло) дрво 24%, „просторно” дрво 34%, кора обловине 4%, шумски остатак са кором 9%, ситна грањевина са кором 11% и пањевина са жилама 18%. Приликом прављења биланса занемарени су лишће и четине, чије се учешће креће у границама од 1,5 – 4% од бруто запремине посеченог дрвета.

Из наведених података види се да у укупној запремини стабла техничко обло и „просторно” дрво учествује у просеку са 58%, а да остатак при производњи дрвених сортимената у шуми и неискориштени део грана и пања чине 42%. То значи да би, уколико би се искористио комплетан потенцијал шума Војводине, на располагању за коришћење у различите сврхе могло бити још око 3 милиона кубних метара дрвета. Ради се о сировој шумској биомаси различитог облика и величине, диспергованој у појединим крајевима Војводине. Ова дрвна запремина би се, обзиром на квалитет и друге карактеристике, могла искористити као извор енергије у изворном или трансформисаном облику, наравно уколико би се створили одговарајући услови. На намену и обим евентуалног коришћења шумског остатака утичу различити фактори техничко-технолошке и економске природе. Који би се део овог остатака и у којој количини могао искористити, зависи пре свега од терена, састојинских и других услова, где се тај остатак генерише. У интензивним равничарским шумским засадима технички је могуће искористити готово 100% дрвета из категорије дрвног остатака. Стварни обим искориштавања зависи и од економских фактора. Уколико би јединична цена дрвног остатака била одговарајућа, техничко-технолошки проблеми око сакупљања и транспорта преосталих делова стабла дрвета после сече могао би се решити на задовољавајући начин.

Потенцијална количина дрвених остатака из шума Војводине намеће питање могућности и начина његовог коришћења. Примера ради, само крупног шумског остатака при изради шумских сортимената (исечци, гуле, кратице, обрадци, брада, стопе грана и сл.), остаје у шуми 2,8% од укупно произведене нето дрвне запремине шумских сортимената букве. То значи, да се од укупног потенцијалног обима сеча шума у ​​Војводини, од око 788.850 м3 шумских сортимената, може очекивати око 22.088 м3 крупног дрвног остатка, који се може непосредно или у трансформисаном облику даље користити.

Структура потенцијалног шумског остатака је следећа: лишће и иглице 4,7%, пањевина и корење 41,2%, ситна грањевина 24,6% и окрајци (и пиљевина) 29,5%.