ПЛАНТАЖНЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ДРВЕНАСТЕ КУЛТУРЕ
mbrkic | 04 Januar, 2023 16:20
У Институту за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду обављена су истраживања у енергетским плантажама више клонова топола. У том циљу постављена је серија огледа са 2.500 до 40.000 биљака по хектару. Производни циклуси трајали су од једне до пет година, после чега је искориштена способност обнављања избојцима из пања. На једном пању је остављено 2 до 3 избојака. На тај начин се првобитна густина засада повећавала у наредним турнусима на 50.000 до 100.000 стабала по хектару. При густини садње од 40.000 биљака по хектару производни циклус траје једну годину, где се постижу мале димензије: пречник од 2 до 3 цм и висина 3 до 3,5 м, односно запремина од 15 до 35 м3/ха (просек 55 м3/ха) у зависности од турнуса. Код оваквих засада постиже се велики удео коре, близу 50% запремине и преко 50% масе, при чему је могуће добити просечно 285 ГЈ енергије по хектару годишње. Ако се добијена енергија претвори у еквивалентну енергију уља за ложење (или дизел горива) онда се од ваздушно суве грањевине може добити количина од 19 т/ха течног горива. Сагоревањем дрвета може да се замени еквивалентна количина горива од 12,35 т/ха, јер је обично низак степен корисног дејства пећи или котлова (рачунато је са 65%). Пошто је цена уља за ложење око 218 дин/кг, то значи да са једног хектара може да се добије 2.692.300 динара. Код производње пшенице са једног хектара може да се добије око 260.000 динара или 10,36 пута мање. Код засада заснованих при броју биљака од 16.670 по хектару, производни принос (турнус) траје 2 године, при чему се у другом и трећем турнусу повећава број стабала и до 50.000 по хектару. У таквим засадима постижу се мало веће димензије: пречници од 4 до 4,5 цм и висина 5 до 6 м, односно запремина од 25 до 55 м3/ха (просек 40 м3/ха) годишње. Код оваквих засада учешће коре је мањи, због чега је могуће добити просечно 216 ГЈ енергије по хектару годишње или за 24,2% мање. Смањивањем броја биљака по хектару расту димензије грањевине и продужава се производни циклус. Енергетска вредност грањевине се не губи, чак мало и расте. Ако се засади 2.500 до 7.000 биљака по хектару може да се добије 250 ГЈ енергије по хектару годишње или 10,83 т/ха еквивалентног техничког горива. Дакле, са једног хектара плантаже може да се оствари приход од 2.360.940 динара годишње.
Последњих година много се радило на истраживању плантажног енергетског засада Пауловније. Павловнија је царско брзорастуће дрво. Пореклом је из Кине, где се узгаја више од 3.000 година. Има више хибрида. У Јапану се назива „кири” дрво. Код нас су стручњаци укрштањем успели да ово дрво прилагоде нашим климатским условима, великим температурним разликама. Оно може да издржи температурну разлику од -25 до 45 оЦ. Током прве вегетационе сезоне дрво може да порасте 6 м. У оптималним условима сваке наредне године нарасте 3 до 4 цм у пречнику. У року од 8 до 10 година може да се добије 1 м3 квалитетне дрвне грађе. У добрим условима за 5 до 7 година стабло може да нарасте 20 м висине, пречника дебла 42 цм. У току друге године плантажног узгајања може да се добије 70 тона биомасе по хектару. Након сече стабло се обнавља из сопственог пања, што је врло значајно с обзиром на укупну инвестицију. Укупно се може постићи 7 циклуса експлоатације овог дрвета.
ЕНЕРГЕТСКИ ЗАСАДИ ДРВЕНАСТИХ КУЛТУРА
mbrkic | 04 Januar, 2023 16:11
Биомаса дрвенастих култура одавнина се користила за производњу топлотне енергије, у домаћинствима у облику огревног дрвета, ситног дрвета или као дрвени остаци (тј, отпаци). Данас, када имамо све мање фосилних горива, јавља се потреба за наменску производњу дрвне биомасе за добијање топлотне енергије. Посебно је значајно за пољопривредна газдинства да део потреба у топлотној енергији може да се задовољи нуспроизводима из пољопривредне производње (тзв. биљним остацима). Такође, могу да се заснивају енергетски засади на повољним пољопривредним или другим површинама, које нису обрадиве, као и на површинама на којима приноси засејаних култура нису профитабилни. У том случају биомаса, намењена за производњу енергије, може да повећа економску корист. Наменска производња биомасе за енергију код нас готово да није била истражена, изузев проучавања производње биомасе меких лишћара топола и врба за потребе индустрије за производњу целулозе и папира. Међутим, свака произведена биомаса може да се користи за производњу енергије, ако њена вредност није виша од вредности фосилних горива. Стога, сортименти дрвета за производњу енергије морају бити најефтинији. Они, заправо, представљају ситно дрво, које се, иначе, користи за огрев. Производња ситног дрвета, такође, има своје специфичне карактеристике, које се огледају у избору врсте и генотипова које поседују следеће: брз раст, високу продукцију биомасе, високу номиналну запреминску масу и отпорност на обољења, избор одговарајућег станишта, кратак производни циклус и механизовану експлоатацију. На пример, најпродуктивнија врста дрвета на сувом типу станишта је багрем, чији је потенцијални прираст 7 м3/ха годишње са трајањем производног циклуса од 15 година. На полувлажном типу станишта најпогодније су новоселекционисане сорте црних топола, чији је производни потенцијал око 30 м3/ха годишње у веома кратком производном циклусу од 7 година. На влажним стаништима амерички јасен даје годишњи прираст од 8 м3/ха годишње, што је висока производња за глиновита земљишта, оптерећена суфицитним влажењем. Да би дрво могло да се користи за механизовано ложење потребно је да се добро и уједначено уситни. У последње време конструисани су моћни комбајни за убирање дрвета, који имају јаке сечке (ситнилице). Дрво може да се сече, ситни (чипс) и да се уситњени делови (струготина и пиљевина) пелетирају и брикетирају. У Европи је развијено тржиште пелета и брикета од дрвета. Ово тржиште се и код нас постепено развија.
ЕНЕРГЕТСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ КУЛТУРЕ
mbrkic | 04 Januar, 2023 15:55
Данас се не исплати масовно гајење житарица, нарочито пшенице. Цене житарица су ниско пале. Тржиште Европе је презасићено житарицама. Производња интензивних култура као што су поврће, уљарице, индустријске и др. културе је профитабилна, али у њихову производњу мора да се уложи много више средстава и рада. Због тога је потребно пољопривредну делатност преоријентисати на гајење енергетских култура, од којих би било више користи него екстензивног гајења житарица. Енергетске културе или културе за производњу енергије су оне културе које дају високе приносе надземне биљне масе, чија топлотна вредност у сувом стању је виша од осталих култура. Ове културе су познате под следећим називима: мискантус, касава, топиока, мариока и др. Ове културе представљају високу травасто-тршчасту биљну масу, која се углавном гаји у Јужној Америци. Суданска трава може да се користи, осим силаже, и за производњу енергије, када се осуши. Ова биљка је пореклом из топлих предела Африке, због чега се за њен развој тражи доста топлоте. Пошто је веома осетљива према ниским температурама у нашој земљи може да се развија само једну годину. У топлим пределима је вишегодишња биљка. Пошто се и код нас променила клима и све више имамо топла лета, то постоје добри услови за гајење ове културе. У повољним условима може да се коси 2 до 3 пута. Она добро издржи сушу, јер има дубок и добро развијен корен. Може да успева на различитим земљиштима, а најбоље резултате показује на дубоким, плодним и растреситим земљиштима. Са једног хектара може да се добије 5 до 7 т/ха суве надземне масе. Такође, за производњу енергије користи се шведска трава под називом жута-тршчана трава. Као алтернативне енергетске културе могу да служе: конопља, лан, морсковача, трска и друге сличне културе. Овде је важно указати на то да би требало да се подстакну генетичари, селекционери и оплеменивачи биља да се посвете селекцији енергетских култура, које ће дати висок принос и високу топлотну вредност надземне масе. Такође, важно је да се произведе квалитетно семе појединачних биљних култура (нпр. уљане репице), које може да да висок принос уља по хектару за наменску производњу биодизел горива. Као што је познато на овом програму се већ дуже време ради.
