Из бруто запремине посеченог дрвета израђују се две групе сортимената: техничко обло дрво и "просторно" дрво. У току њихове израде јавља се остатак који остаје у шуми. Може се рачунати да се у просеку добија 82% до 88% техничког облог и "просторног" дрвета, а да дрвни остатак чини 12% до 18% од бруто дрвне запремине. Поред овог остатака, у шуми на сваких 100 м3 крупног дрвета остаје и 15 м3 ситне грањевине и око 25 – 30 м3 пањевине и корења.

На основу реченог, стабло се састоји од неколико категорија дрвета: техничко (обло) дрво 24%, „просторно” дрво 34%, кора обловине 4%, шумски остатак са кором 9%, ситна грањевина са кором 11% и пањевина са жилама 18%. Приликом прављења биланса занемарени су лишће и четине, чије се учешће креће у границама од 1,5 – 4% од бруто запремине посеченог дрвета.

Из наведених података види се да у укупној запремини стабла техничко обло и „просторно” дрво учествује у просеку са 58%, а да остатак при производњи дрвених сортимената у шуми и неискориштени део грана и пања чине 42%. То значи да би, уколико би се искористио комплетан потенцијал шума Војводине, на располагању за коришћење у различите сврхе могло бити још око 3 милиона кубних метара дрвета. Ради се о сировој шумској биомаси различитог облика и величине, диспергованој у појединим крајевима Војводине. Ова дрвна запремина би се, обзиром на квалитет и друге карактеристике, могла искористити као извор енергије у изворном или трансформисаном облику, наравно уколико би се створили одговарајући услови. На намену и обим евентуалног коришћења шумског остатака утичу различити фактори техничко-технолошке и економске природе. Који би се део овог остатака и у којој количини могао искористити, зависи пре свега од терена, састојинских и других услова, где се тај остатак генерише. У интензивним равничарским шумским засадима технички је могуће искористити готово 100% дрвета из категорије дрвног остатака. Стварни обим искориштавања зависи и од економских фактора. Уколико би јединична цена дрвног остатака била одговарајућа, техничко-технолошки проблеми око сакупљања и транспорта преосталих делова стабла дрвета после сече могао би се решити на задовољавајући начин.

Потенцијална количина дрвених остатака из шума Војводине намеће питање могућности и начина његовог коришћења. Примера ради, само крупног шумског остатака при изради шумских сортимената (исечци, гуле, кратице, обрадци, брада, стопе грана и сл.), остаје у шуми 2,8% од укупно произведене нето дрвне запремине шумских сортимената букве. То значи, да се од укупног потенцијалног обима сеча шума у ​​Војводини, од око 788.850 м3 шумских сортимената, може очекивати око 22.088 м3 крупног дрвног остатка, који се може непосредно или у трансформисаном облику даље користити.

Структура потенцијалног шумског остатака је следећа: лишће и иглице 4,7%, пањевина и корење 41,2%, ситна грањевина 24,6% и окрајци (и пиљевина) 29,5%.