Кукурузовина је најмасовнији споредни производ у пољопривреди Војводине. Има око 4 милиона тона годишње. Већи део кукурузовине остаје у пољу, где се уситњава, спаљује или заорава. Мањи део искориштава се за сточну храну, као кукурузовина просушена у сноповима на пољу.

Проблем сакупљена кукурузовине, а посебно даље манипулације са њом, није адекватно решен. Истраживања су била усмерена, углавном, на уситњавање кукурузовине и њено пресовање (балириње), те на уситњавање ради силирања, дехидрације или заоравања. Гранична вредност садржаја влаге при убирању кукурузовине треба да је око 30%.

При ситњењу кукурузовине ситнилицом биљних остатака и сакупљањем грабљама исте у збој (вал, ваљак), остварује се учинак од 8 т/х, чему су губици 2,2 т/ха или 30,5% од приноса, са примесом земље 6 - 9%. Код истог је остварена потрошња горива од 7,5 л/ч, специфичан утрошак енергије 11,4 кВч/т уз ангажовање 3 машине и 2 радника. 

Обављена су испитивања (Тешић и сар.) прикупљања кукурузовине са два система: 1) ситњење кукурузовине ротационим ситницом и сакупљање грабљама у збој, а затим  пресовање са пресама за ваљкасте бале и пресама за формирање стогова са пик-ап уређајем и 2) балирање пресом за конвенционалне бале са ударачким уређајем (ситнилицом), уместо пик-ап уређаја. При балирању са пресом и ударачким уређајем, остварен је технички учинак од 0,84 ха/х, односно 6,6 т/х, технолошки учинак од 0,46 ха/ч, односно 3,6  т/ч. Са гледишта утрошка енергије, најповољније је да преса са ситнилицом ради при брзини од 1,2 м/с. Губитак масе износио је 2,2 т/ха, односно 28,2% од приноса при влажности кукурузовине од 31%.

На основу испитивања Кромера и сар. бале кукурузовине димензија 35 х 45 х 90-100 цм које садрже 45 до 49% влаге, имају масу 29 до 40 кг и густину око 210 кг/м3. Ваљкасте бале димензија 1,5 х 1,5 м садрже 67% влаге, и имају масу 800 кг и густину 280 кг/м3.

Наша истраживања (Поткоњак и сар.) по овој проблематици обухватила су две варијанте балирања са класичном пресом: 1) преса са пик-ап уређајем при балирању уситњене кукурузовине и звездастим грабљама сакупљене у збој, 2 ) балирање пресом адаптираном са ситнилицом уместо пик-ап уређаја. У другој варијанти кукурузовина је балирана без уситњавања стабљике.

Просечан принос масе кукурузовине прикупљене у збој, а која је претходно уситњена, износио је 7,85 т/ха. При раду, преса је подешена на две збијености, просечно 89,8 кг/м3 и 94,2 кг/м3. На већу сабијеност није се смело ићи из разлога складиштења и досушивања бала. Димензије бала су биле доста уједначене изузев дужине бала, која је варирала код ниже величине од 0,77 до 0,85 м, а код више од 0,75 до 0,87 м. То се одразило на масу бале где је износила код 1. варијанте збијености просечно 14,4 кг, а код 2. варијанте 15,4 кг. Збијеност (густина) бале је више варирала у 1. варијантиод 81,5 до 97,8 кг/м3, док је у 2. варијанти  варирала од 90,1 до 103,8 кг/м3. Обзиром да исецкана маса није хомогена у збоју, са ситницом са ротоударачима не може се постићи уједначеност ситњења, то се не може постићи константна збијеност бала при истој подешености пресе. Исто може имати утицај на ефикасност чувања бала посебно ако се ради о досушивању.

Губици при балирању кукурузовине из збоја пресом са пиц-ап уређајем износили су просечно, 2,54 т/ха или 33,9% од приноса. Ако се томе додају губици, који настају при претходном уситњавању ситнилицом и сакупљањем грабљама, који су износили просечно, 2,19 т/ха, то су укупни губици 4,73 т/ха или 63,2%. При овој варијанти балирања кукурузовине сакупи се у просеку 36,78% масе кукурузовине.

Преса са пик-ап уређујем испитана је при радним брзинама у дијапазону од 2,55 до 4,26 км/ч. При већим брзинама од 2,55 км/ч долазило је до загушења на пиц-ап уређају и честог проклизавања спојница на истом, те искључења погона. Због тога се не препоручују веће радне брзине код овог система, јер стандардни пик-ап уређај није погодан за подизање масе кукурузовине из збоја. Постигнут је површински учинак од 1,08 ха/ч или 2,98 т/л.

Преса са ситниицом уместо пик-ап уређаја радила је на директном балирању кукурузовине, без претходне припреме, при приносу од 7,85 т/ха, просечно. У току испитивања није мењана подешеност збијености бала на самој преси. Као и у претходној варијанти, и овде је долазило до различито добијене дужине бале, која је варирала од 0,70 до 0,78 м, односно за 8 цм, што практично нема значаја. Међутим, маса бала је знатно варирала, и то од 10,2 кг до 17,0 кг. То се одразило на збијеност бала, која се кретала од 67,9 кг/м3 па до 116,4 кг/м3. Просечна збијеност је, међутим, била у границама прве варијанте и износила је 94,96 кг/м3. Запажено је да је при мањим радним брзинама постигнута већа збијеност бала. Радне брзине кретале су се од 2,95 до 4,92 км/ч. Пресом са ситнилицом створени су нешто нижи губици и износили су просечно 4 т/ха.

Са овако адаптираном пресом могле су се користити веће радне брзине, 4,92 км/х, без застоја. Остварен површински учинак износио је од 0,41 до 0,60 ха/ч. Обзиром на малу ширину захвата ситнилице, тј. само два реда, остварен је, и при повећаним радним брзинама, релативно низак површински ученик.

Значајно је упоредити две варијанте балирања кукурузовине класичном пресом. На основу резултата испитивања види се да су губици у 1. варијанти са пик-ап уређајем већи, и то за 18,3%. При овој варијанти, претходно се користио агрегат трактор + ситница , потом трактор + грабље , па тек онда трактор + преса, што укупно износи ангажовање 3 трактора и 3 машине. Осим тога, први пик-ап уређаји су се кривили (оштећ ивали) на остатку кукурузовине (стрни) због високог рада ситнилице, која не може ниско одсецати кукурузовину ради већег пријањања уситњене кукурузовине за земљу. При брзини већом од 2,55 км/ч долази до загушења на пик-ап уређају због преоптерећења истог.

Уколико је преса опремљена ситнилицом (2. варијанта), избегава се претходна два агрегата и балирање се обавља директно са стојећим стабљикама. Преса ради са већим брзинама, при овим испитивањима и до 4,92 км/ч, без загушења. Са ситницом на преси сакупљено је више кукурузовине за 1,09 т/ха, што је за 39,8% више него у варијанти са пик-ап уређајем.

Анализирајући ангажовану снагу за погон пресе, преса са ситнилицом захтева за погон мањи утрошак снаге. При брзини кретања у раду од 2,95 км/ч, са ситнилицом је било ангажовано, максимално, 35,15 кВ , а са пик-ап уређајем при радној брзини од 2,90 км/ч, што је приближно претходној, ангажује се 68,75 кВ. Посматрано по варијантама, 1. преса са пик-ап уређајем захтевала је, при брзини од 3,69 км/ч 75,82 кВ укупне снаге, а 2. преса са ситницом 4,11 км/ч 56,12 кВ, те 2. варијанти треба дати предност. При том, код прве варијанте није узета у обзир још и снага за погон ситнилице и грабљи.