« ЕНЕРГЕТСКЕ ПОЉОПРИВРЕДНЕ КУЛТУРЕ | ПЛАНТАЖНЕ ЕНЕРГЕТСКЕ ДРВЕНАСТЕ КУЛТУРЕ »

Биомаса дрвенастих култура одавнина се користила за производњу топлотне енергије, у домаћинствима у облику огревног дрвета, ситног дрвета или као дрвени остаци (тј, отпаци). Данас, када имамо све мање фосилних горива, јавља се потреба за наменску производњу дрвне биомасе за добијање топлотне енергије. Посебно је значајно за пољопривредна газдинства да део потреба у топлотној енергији може да се задовољи нуспроизводима из пољопривредне производње (тзв. биљним остацима). Такође, могу да се заснивају енергетски засади на повољним пољопривредним или другим површинама, које нису обрадиве, као и на површинама на којима приноси засејаних култура нису профитабилни. У том случају биомаса, намењена за производњу енергије, може да повећа економску корист. Наменска производња биомасе за енергију код нас готово да није била истражена, изузев проучавања производње биомасе меких лишћара топола и врба за потребе индустрије за производњу целулозе и папира. Међутим, свака произведена биомаса може да се користи за производњу енергије, ако њена вредност није виша од вредности фосилних горива. Стога, сортименти дрвета за производњу енергије морају бити најефтинији. Они, заправо, представљају ситно дрво, које се, иначе, користи за огрев. Производња ситног дрвета, такође, има своје специфичне карактеристике, које се огледају у избору врсте и генотипова које поседују следеће: брз раст, високу продукцију биомасе, високу номиналну запреминску масу и отпорност на обољења, избор одговарајућег станишта, кратак производни циклус и механизовану експлоатацију. На пример, најпродуктивнија врста дрвета на сувом типу станишта је багрем, чији је потенцијални прираст 7 м3/ха годишње са трајањем производног циклуса од 15 година. На полувлажном типу станишта најпогодније су новоселекционисане сорте црних топола, чији је производни потенцијал око 30 м3/ха годишње у веома кратком производном циклусу од 7 година. На влажним стаништима амерички јасен даје годишњи прираст од 8 м3/ха годишње, што је висока производња за глиновита земљишта, оптерећена суфицитним влажењем. Да би дрво могло да се користи за механизовано ложење потребно је да се добро и уједначено уситни. У последње време конструисани су моћни комбајни за убирање дрвета, који имају јаке сечке (ситнилице). Дрво може да се сече, ситни (чипс) и да се уситњени делови (струготина и пиљевина) пелетирају и брикетирају. У Европи је развијено тржиште пелета и брикета од дрвета. Ово тржиште се и код нас постепено развија.  

Powered by blog.rs