« ЕНЕРГЕТСКИ ЗАСАДИ ДРВЕНАСТИХ КУЛТУРА | СТАЊЕ ШУМА У ВОЈВОДИНИ »

У Институту за низијско шумарство и животну средину у Новом Саду обављена су истраживања у енергетским плантажама више клонова топола. У том циљу постављена је серија огледа са 2.500 до 40.000 биљака по хектару. Производни циклуси трајали су од једне до пет година, после чега је искориштена способност обнављања избојцима из пања. На једном пању је остављено 2 до 3 избојака. На тај начин се првобитна густина засада повећавала у наредним турнусима на 50.000 до 100.000 стабала по хектару. При густини садње од 40.000 биљака по хектару производни циклус траје једну годину, где се постижу мале димензије: пречник од 2 до 3 цм и висина 3 до 3,5 м, односно запремина од 15 до 35 м3/ха (просек 55 м3/ха) у зависности од турнуса. Код оваквих засада постиже се велики удео коре, близу 50% запремине и преко 50% масе, при чему је могуће добити просечно 285 ГЈ енергије по хектару годишње. Ако се добијена енергија претвори у еквивалентну енергију уља за ложење (или дизел горива) онда се од ваздушно суве грањевине може добити количина од 19 т/ха течног горива. Сагоревањем дрвета може да се замени еквивалентна количина горива од 12,35 т/ха, јер је обично низак степен корисног дејства пећи или котлова (рачунато је са 65%). Пошто је цена уља за ложење око 218 дин/кг, то значи да са једног хектара може да се добије 2.692.300 динара. Код производње пшенице са једног хектара може да се добије око 260.000 динара или 10,36 пута мање. Код засада заснованих при броју биљака од 16.670 по хектару, производни принос (турнус) траје 2 године, при чему се у другом и трећем турнусу повећава број стабала и до 50.000 по хектару. У таквим засадима постижу се мало веће димензије: пречници од 4 до 4,5 цм и висина 5 до 6 м, односно запремина од 25 до 55 м3/ха (просек 40 м3/ха) годишње. Код оваквих засада учешће коре је мањи, због чега је могуће добити просечно 216 ГЈ енергије по хектару годишње или за 24,2% мање. Смањивањем броја биљака по хектару расту димензије грањевине и продужава се производни циклус. Енергетска вредност грањевине се не губи, чак мало и расте. Ако се засади 2.500 до 7.000 биљака по хектару може да се добије 250 ГЈ енергије по хектару годишње или 10,83 т/ха еквивалентног техничког горива. Дакле, са једног хектара плантаже може да се оствари приход од 2.360.940 динара годишње. 

Последњих година много се радило на истраживању плантажног енергетског засада Пауловније. Павловнија је царско брзорастуће дрво. Пореклом је из Кине, где се узгаја више од 3.000 година. Има више хибрида. У Јапану се назива „кири” дрво. Код нас су стручњаци укрштањем успели да ово дрво прилагоде нашим климатским условима, великим температурним разликама. Оно може да издржи температурну разлику од -25 до 45 оЦ. Током прве вегетационе сезоне дрво може да порасте 6 м. У оптималним условима сваке наредне године нарасте 3 до 4 цм у пречнику. У року од 8 до 10 година може да се добије 1 м3 квалитетне дрвне грађе. У добрим условима за 5 до 7 година стабло може да нарасте 20 м висине, пречника дебла 42 цм. У току друге године плантажног узгајања може да се добије 70 тона биомасе по хектару. Након сече стабло се обнавља из сопственог пања, што је врло значајно с обзиром на укупну инвестицију. Укупно се може постићи 7 циклуса експлоатације овог дрвета.  

 

Powered by blog.rs