Површина шума, шумског земљишта и заштитног зеленила у Војводини износи 180.000 ха. Од те површине под шумама се налази око 137.000 ха, а под заштитним зеленилом 9.100 ха. Дакле, заступљеност шума, шумских земљишта и заштитног зеленила износи 8,3% у односу на укупну површину, а стварна шумовитост 6,8%.

Шуме у Србији заузимају 27% земљишта. Дакле, шумске површине у Војводини могле би се и морале удвостручити. Пројекти за пошумљавање су урађени, али недостају средства за финансирање овог обимног посла. „Војводинашуме” годишње засаде 2.000 ха шума, што су врло скромне површине за Покрајину. Оне газдују са 130.000 ха шума, а 40.000 ха се налази у власништву Националног парка „Фрушка гора”, других предузећа и приватних власника.

Данас су шумски засади у Војводини готово искључиво просторно сведени и ограничени на уске локалитете дуж речних токова, затим на прибрежне и брдске пределе Фрушке горе, Вршачког и Тителског брега и на просторе Делиблатског песка и Суботичко-хоргошке пешчаре. На овим просторима се налази око 90% површина шума и заштитних засада, а само око 10% површина расуто је по пољима Војводине. Ако се овим малим површинама шума које су расуте по војвођанским пољима дода око 11.600 км зелених дрвореда, онда стварна обраслост војвођанских поља износи само око 1,5% од укупне пољопривредне површине.

Узгој меких лишћара (топола и врба) је најдинамичнији развојни део шумарства, а њихово дрво, захваљујући технологији прераде, добило је свестрану употребу и више није супститент за дрво других врста дрвећа, па се све више тражи на тржишту. Чињеница је да су тополе и врбе брзорастуће врсте дрвећа, које се гаје вештачким путем оснивањем различитих облика засада, усмерене су на производњу одређене врсте и количине сортимената. На подручју Војводине и других равничарских крајева у Србији постоји довољно земљишног простора у којима владају оптимални услови за гајење топола и врба, а то представља реални потенцијал да се у постојећим засадима обезбеде довољне количине дрвета за рад постојећих прерадних капацитета. Оснивањем нових наменских засада за производњу целулозног дрвета и дрвета за енергетске потребе на новим површинама обезбедиће се и додатне количине ове сировине за постепени развој привреде.

На основу анализираних статистичких података може се констатовати да је обављени обим сеча у шумама Војводине  у периоду претходних декада био за око 17% мањи од могућег. У годинама које су следиле, дошло је до значајног просечног пада производње, нарочито у државним шумама. Тај пад производње је износио око 48% у односу на просечну производњу.

Обим сеча у државним шумама, без националних паркова, без значајнијих колебања кретао се око просека 354.694 м3, што јасно оцртава привредни амбијент у области производње и потрошње дрвета. Та констатација се у мањој мери односи на приватне шуме, с обзиром на велику способност приватног сектора да се прилагоди тржишним условима.

Данас „Војводинашуме” годишње посеку 500.000 м3 дрвета, намењеног углавном домаћем тржишту, и то је 97% од онога што је одговарајућим прописима дозвољено за сечу. Пошто је потражња дрвета изузетно велика, ово предузеће не може да подмири све домаће купце, тако да нема простора за извоз дрвета. Наиме, извози се само целулоза од када је сремскомитровачка фабрика “Матроз” престала да ради.

Према расположивим подацима у Војводини и равничарским деловима Србије под различитим облицима засада и природно насталих станишта топола и врба налази се 53.971 ха. Процењена дрвна маса топола и врба износи 8,3 милиона м3, што у односу на укупну дрвну масу шума износи 2,7%. Годишњи прираст топола и врба је око 355.000 м3, а то је око 11% од укупних сеча у Србији.

Од укупне површине под тополама и врбама од 53.971 ха, засади евроамеричких топола заузимају 37.444 ха (70%), домаће тополе (црна и бела топола) 1.322 ха (2%), врбе 15.205 ха (28%). Плантажни узгој топола се обавља на 13.105 ха (25%), класични засади топола заузимају 24.339 ха (45%), класичне културе врбе износе 6.942 ха (13%). а природно настале шуме домаћих топола заузимају 1.322 ха (2%) и природно настале шуме врба 8.263 ха (15%).