Сакупљена и грубо уситњена сирова биомаса мора привремено да се складишти под надстрешницу. Садржај влажности може да износи од 10 до 68% АТРО (10 до 40% ВБ-влажне базе), у шумској биомаси и већи. Уситњеност сировине је углавном неуједначена и може да буде од неколико милиметара до неколико сантиметара. Чипс је најкрупнији (дуж/шир. 15 до 50 мм, дебљина 3-7 мм), струготина је средње величине (дуж. 1 до 30 мм, дебљина 1 до 1,5 мм) и пиљевина је 1 до 5 мм. Сировина преко 14% ВБ мора да се суши. Пре сушења сировину треба уситнити и уједначити на грубом млину чекићару, да би се што равномерније осушила. На млину је постављено сито за уједначавање сировине. Уситњена сировина хвата се у циклон и усмерава се на сушару. Сушаре за крупније сецкану сировину су тракасте (са перфорираним тракама) и ротопнеуматске (тзв. ротациони дехидратори са лопатицама унутрашњем плашту и испуном), а за пиљевину рото и вертикално пнеуматске сушаре (цевна изведба). У дрвној сировини треба да се постигне садржај влаге 8 до 12% ВБ, а у пољопривредној 10 до 14% ВБ. Да би се уједначиле излазне влаге сировине, препоручљиво је сортирати улазну сировину на пријемној депонији по групама влага (14-19, 20-26, 27-33 и више од 34%) или хомогено измешати сировину различитих влажности. Температура ваздуха или гасова за сушење могу да буду у износу од 100 до 350°Ц, с тим да температура сировине не прелази 200°Ц, што се регулише временом држања сировине у гасовима за сушење. Флуидне сушаре могу да суше сировину (пиљевину) са почетним садржајем влаге 75% АТРО (43% ВБ). Влажност сировине на излазу треба да буде највише 15 ± 1% АТРО (13 ±1% ВБ). После сушења сировина се уситњава на финим млиновима чекићарима. 

Пресува биомаса се, такође, тешко пресује, па је потребно сировину претходно кондиционирати (влажити) на 10 до 14 % ВБ. Кондиционирање је понекад предуслов за добро сабијање сировине у пелете. Правилно кондиционирање придоноси адхезивним процесима на површини честица сировина, чиме се побољшава квалитет пелета, односно повећава се чврстоћа или смањује абразија (отирање). Кондиционирање може да се дефинише као процес припреме сировина за пелетирање уз коришћење топлоте, воде и притиска током одређеног времена, при чему се она доводи у физичко стање које олакшава њено збијање. Вода се може додавати у облику течности или паре под одређеним притисцима. Кондиционирање повећава почетак производње, а истовремено утиче на квалитет произведених пелета. Кондиционирањем се мења удео влаге у материјалу, а она је један од главних покретача процеса који утичу на квалитет пелета. Већа влага смањује трење током пелетирања што доводи до мање насипне масе пелета, али и смањење потрошње енергије током пелетирања. Већа влага материјала, такође, смањује густоћу пелета, а повећава чврстоћу. Додавање топлоте и воде утиче на компоненте у сировинама као што су целулоза, лигнин или скроб и беланчевине, активирањем њихових везивних особина. При кондиционирању је најбоље користити суво засићену пару под притиском од 5 до 10 бара, температуре приближно 150 до 180°Ц. Пре уласка у кондиционер притисак паре редуцира се на 1,5 до 3 бара, при чему температура паре пада, а ослобођена топлота чини пару прегрејаном. Третмани паром на високој температури показали су интензиван утицај на хемијски састав и гориве особине биомасе. Време кондиционирања зависи највише о хемијским особинама сировина и њеној могућности упијења воде. Уколико се примењује продужено кондиционирање важно је непрекидно мешање сировина, па је за то најпрактичнија кондиционер-мешалица. То је важно због упијања воде и, такође, да не би дошло до слепљивања материјала у кондиционеру.