Пре пресовања биомасе у енергетске пелете или брикете сировине мора да има одређени садржај влаге и уситњеност. Због тога, влажна дрвна и агро (пољопривредна) биомаса мора да се суши (при садржају влаге у сировини преко 16,3% СБ – суве базе, а преко 14% ВБ – влажне базе) или да се кондиционира (овлажи), ако је пресува. 

Ради смањења трошкова вештачког сушења биомасе сировина у облику трупаца, цепаница или бала сламе треба претходно да се природно просуши на промајном и најлоном покривеном месту. Да би се биомаса ефикасно вештачки осушила неопходно је да се уситни и уједначи. Ситнија биомаса се брже суши, али захтева значајан утрошак енергије за ситњење. Уситњеност сировине је углавном неуједначена и може да буде од неколико милиметара до неколико сантиметара (до 50 мм). Сировину треба уситнити и уједначити на грубим млиновима чекићарима, да би се што равномерније осушила. На млину је постављено сито за уједначавање сировине. Уситњена сировина хвата се у циклон и усмерава се у подно складиште.

Складиштење влажне уситњене сировине (испод 25% СБ садржаја влаге, СБ – суве базе) обавља се у затвореним подним складиштима са могућношћу мешања (обртања) сировине и природне или активне вентилацие околним баздухом, а преко 25% у отвореним надстрешницама са могућношћу вентилације. На подове складишта или шупе пожељно је поставити призматичне или троугласте канале за вентилацију сировина са бочним отворима за излаз ваздуха. 

Уређаји за сушење могу бити: са перфорираним подом коморног типа, са перфорираним покретним тракама, ротациони са лопатицама, флуидизирајући (лебдећи), пнеуматски и комбиновани. Уколико се сировина која се суши налази у гомили, спорије се суши. Покретањем сировине она се брже суши, уређаји су продуктивнији, али су инвестиционо скупљи. У коморним и секционим сушарамима са перфорираним подом пожељно је имати мешаче (обртаче) сировине која се суши. Крупније сецкану сировину (сечку) треба сушити на тракастим сушарама, а ситнију сечку и струготину на ротопнеуматским уређајима (тзв. ротационим, добошастим, дехидраторима: са лопатицама по ободу ваљка, преградним прстенастим лимовима, тј. са или без металне испуне) и пиљевину или прекрупу у ротопнеуматским и вертикално-пнеуматским сушарама (цевна изведба). Сушење сировине обавља се продувавањем топлог ваздуха или мешавине ваздуха и димних гасова (тзв. агенс) кроз непокретни слој сировине, покретни слој (на траци, у бубњу или у “фонтани") или у струји ваздуха и сировине, тзв. пнеуматски транспорт. Код тракастих сушара мора да се води рачуна о следећим параметрима: дебљини слоја сировине на траци, брзини траке, брзини ваздуха и температури ваздуха; код ротационих сушара: о количини сировине, броју обртаја бубња, брзини ваздуха, температури ваздуха; код пнеуматских сушара: о односу сировине и топлог ваздуха, брзини ваздуха, температури ваздуха. Температуре ваздуха или агенса за сушење могу да износе од 100 до 350^оЦ, с тим да температура сировине не пређе 200^оЦ, што се регулише временом задржавања сировине у агенсу за сушење. Пнеуматске (флуидне) сушаре могу да суше сировину (пиљевину, прекрупу) са почетним садржајем влаге до 75%  СБ (АТРО) или до 43% ВБ. Влажност сировине на излазу треба да буде највише 15 ± 1% АТРО (13 ±1% ВБ). Осушена сировина складишти се у бинове или силосе.

После складиштења осушена сировина се додатно уситњава на финим млиновима чекићарима на одређене димензије неопходне за ефикасно пресовање сировине у стандардне пелете и брикете.